Самозапошљавање младих агоронома (интервју декана)
Проф. др Златан Ковачевић: Све већи број младих агронома одлучује се за самозапошљавање и предузетништво у пољопривреди. У сусрет наредном уписном року на Универзитету у Бањој Луци,разговарали смо са Деканом Пољопривредног факултета, проф. др Златаном Ковачевићем. О усклађивању са савременим трендовима у области науке и образовања, атрактивности агрономског позива, могућностима наставка школовања у иностранству, као и о другим темама, прочитајте у наставку.
Петар Нинић: Данас, 31 годину од оснивања, Пољопривреди факултет Универзитета у Бања Луци прошао је кроз различите развојне процесе, који су за циљ имали прилагођавање са свјетским наставним моделима, те додатно усклађивање са потребама тржишта рада, а када је агрономска струка у питању. Гдје је данас, на том путу, Пољопривредни факултет?
Декан: Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци, основан је прије 31 годину. Током постојања и рада, Пољопривредни факултет прошао је кроз неколико развојних фаза, пратећи при томе регионалне и свјетске трендове у образовању стручњака из области пољопривреде, те потребе и захтјеве тржишта рада за одређеним образовним профилима, стручним знањем и компетенцијама из ове области. Овај развојни пут Факултета обиљежен је сталним преиспитивањем, прилагођавањем и унапрјеђењем квалитета образовног процеса и система пријеноса знања у пољопривреди и сродним гранама, са циљем да се постане и остане конкурентан на пољу образовања, а истовремено и атрактиван за будуће студенте. То нам је омогућило да се успјешно прилагодимо промјенама до којих је дошло у пољопривреди током посљедњих неколико деценија, условљеним климатским промјенама и друштвеним трендовима, као и новим захтјевима тржишта рада. Данас, након 31 годину постојања, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци може се похвалити с низом достигнућа и напретком у свом развоју, кроз стално преиспитивање и усклађивање наставних планова, програма и излазних компетенција свршених студената свих циклуса студија. Факултет је постао препознатљив по високом стандарду образовања и истраживања у пољопривредним наукама, чиме је допринио не само локалној заједници већ и у ширем регионалном и међународном контексту. Наш Факултет је осигурао да се на њему стичу знања, вјештине и компетенције које захтијева тржиште рада у пољопривреди и привредним гранама које се на пољопривреду наслањају, што је омогућило да већина наших свршених студената оствари успјешне каријере у пољопривредном сектору.
На овом процесу се ради и у овом моменту и радиће се и даље, све са циљем да образовање, знање и компетенције које се стичу завршетком Пољопривредног факултета буду у складу са највишим стандардима у области образовања, а истовремено и атрактивни за тржиште рада, односно послодавце, али и кроз подстицање предузетничког духа свршених студената. Самозапошљавање у области пољопривреде је свјетски тренд, заснован на традицији бављења пољопривредом кроз више генерација исте породице, те се може рећи да и наши свршени студенти све више иду у том правцу. Да се у овом погледу наш Факултет налази на добром путу, те да знања и компетенције које се на њему стичу могу да се успјешно примијене у пракси говори и чињеница да се, посебно у новије вријеме, све већи број свршених студената одлучује за заснивање сопственог бизниса, у виду малих и средњих предузећа, односно за самозапошљавање у области пољопривреде и прерађивачке индустрије.
Факултет је постао препознатљив по високом стандарду образовања и истраживања у пољопривредним наукама, чиме је допринио не само локалној заједници већ и у ширем регионалном и међународном контексту.
Петар Нинић: Технологија у савременој пољопривреди напредује великом брзином. Да ли наставни програм на Факултету успјева пратити ове трендове?
Декан: Факултет је остварио значајан напредак у својим истраживачким активностима, што је допринијело унапрјеђењу пољопривредне теорије и праксе, кроз сарадњу са другим истраживачким институцијама, индустријом и примарном производњом. Ова сарадња омогућава студентима да, поред теоријских знања која стичу на Факултету, стекну и практично искуство и вјештине које су важне за савремени пољопривредни сектор. Допринос се огледа у примјени иновација у пољопривредној производњи и одрживом коришћењу природних ресурса. Пракса на Факултету је да редовно ажурирамо своје курикулуме и додајемо нове методске јединице и предмете који се баве напредним технологијама у пољопривреди, као што су прецизна пољопривреда, дигитално управљање фармама, коришћење дронова у пољопривреди, управљање подацима и аналитика у пољопривреди, генетски инжењеринг биљака и животиња, органска пољопривреда, линеарно моделирање у пољопривреди и слично.
У складу са својом мисијом да буде лидер у образовању, истраживању и иновацијама у пољопривреди, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци наставља да се развија и унапрјеђује кроз организацију различитих обука, скупова, симпозијума, семинара, радионица и конференције на тему савремених технологија и њихове примјене у пољопривреди како би студенти, стручњаци и научни радници имали прилику да се упознају са најновијим трендовима и размијене искуства са другим научницима, истраживачима, стручњацима из праксе и студентима других пољопривредних и сродних факултета кроз међународну сарадњу. Поред тога, Факултет посједује и свој Експериментално едукативни центар у Александровцу, Лакташи на којем се спроводе истраживања за сопствене потребе, научне радове, дипломске, магистарске и докторске тезе, али и услужна истраживања (нпр. сортни огледи у ратарству, демонстрације различитих нових технологија и метода у пољопривреди). Све ове активности доприносе томе да Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци остане релевантан и конкурентан у области образовања у савременој пољопривреди, што га чини кључним актером у унапрјеђењу пољопривредног сектора и доприноси јачању укупног друштвено-економског развоја региона.
Проф. др Златан Ковачевић: На Факултету се изучавају области, као што су: прецизна пољопривреда, дигитално управљање фармама, кориштење дронова у пољопривреди, управљање подацима и аналитика у пољопривреди, генетски инжењеринг биљака и животиња, органска пољопривреда, линеарно моделирање у пољопривреди и сл.
Петар Нинић: Тржиште рада у Европи и свијету показује како је агрономска струка одавно превазишла некадашња поимања овог позива и постала једно веома атрактивно занимање за младог човјека. Да ли је то случај и код нас? Какве су повратне информације о професионалном стварењу наших колега?
Декан: Повратне информације о професионалном доприносу и постигнућима наших колега у пољопривреди Републике Српске и шире углавном су позитивне. Многи дипломци Пољопривредног факултета успјешно стварају своје каријере у различитим гранама пољопривреде, како у приватном, тако и у јавном сектору. Такође, све већи број младих људи одлучује се за самозапошљавање и самостално предузетништво у пољопривреди, покрећући сопствене фарме или агробизнис пројекте. Агрономска струка и наука постала је веома атрактивно занимање за младе људе широм свијета, јер је пољопривреда кључна за глобалну сигурност хране, заједно са напретком технологије у пољопривреди који је учинио ову струку изузетно динамичном и иновативном.
Петар Нинић: У погледу наставка студија на другом и трећем циклусу у иностранству, можете ли нам рећи да ли је и у којој мјери остварена сарадња са релевантним европским научно-истраживачким центрима и које су конкретно користи за наше студенте, а који се одлуче на овакав корак?
Декан: Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци је, преко наставника и сарадника који су се усавршавали у иностранству, а потом се вратили да та знања и искуства примијене код нас, успоставио сарадњу са водећим европским научно-истраживачким центрима, како би омогућио својим студентима могућност наставка студија на другом и трећем циклусу у иностранству, као и кроз заједничке студијске програме са страним универзитетима. Ова сарадња доноси бројне користи за студенте који се одлуче на овакав корак. Једна од главних користи је могућност стицања међународног искуства и повезивања са колегама и стручњацима из других земаља. Ово омогућава студентима да прошире своје видике, развију међународне комуникацијске и сарадничке вјештине, имају приступ врхунским истраживањима, технологијама и методологијама које тренутно нису доступне на нашем Факултету, те стекну нове перспективе у свом академском и професионалном развоју. Додатна корист је могућност стицања међународно признатих диплома и сертификата, што може повећати шансе за запошљавање и напредовање у каријери. Такође, студенти са студија или студијских посјета у иностранству са собом редовно доносе нова знања, идеје и перспективе које могу допринијети унапрјеђењу пољопривредног сектора у Босни и Херцеговини.
Петар Нинић: Професоре Ковачевић, зашто би неко требао студирати „агрономију“? Када бисте прекопута имали млађег себе, који би били разлози за студије на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци?
Декан: Постоји много разлога зашто студије на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци могу бити прави избор за генерације које долазе. Пољопривреда је темељ људске цивилизације и кључна је за сигурност и стабилност свјетског снабдијевања храном, али и другим ресурсима, као што су питка вода и ваздух. Пољопривреда и пратећа индустрија су области које се брзо и интензивно развијају, посебно у смислу технолошких иновација, што пружа широк спектар могућности запошљавања, развоја каријере и професионалног развоја, укључујући послове у агробизнису, истраживању, савјетовању, образовању и многим другим областима. Студирање на нашем Факултету омогућава свршеним студентима да својим радом допринесу обезбјеђењу довољних количина хране, одрживом развоју, заштити животне средине и побољшању животних услова руралних заједница. Пољопривреда је широка област и глобална дисциплина, што значи да студенти имају прилику да путују и упознају друге средине, да при томе уче о различитим културама и стекну међународно искуство. Студирање на нашем Факултету, поред саме пољопривредне производње, укључује стицање знања и рад у различитим дисциплинама као што су биологија, хемија, економија, технологија, што пружа широко образовање и развој различитих вјештина и компетенција, а може допринијети личном развоју, унапрјеђењу аналитичких вјештина, критичког размишљања и способности рјешавања проблема.
Када бих се, као бивши студент једне од првих уписаних генерација овог факултета, обратио млађим колегама, нагласио бих све претходно наведено као кључне предности студирања на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци. Овај Факултет пружа одлично образовање, могућности за развој каријере и допринос друштву, што чини студије на овом Факултету изузетно вриједним и корисним. Пољопривреди факултет пружа одличне услове образовања, могућности за развој каријере и допринос друштву, што чини студије на овом Факултету изузетно вриједним и корисним.
Петар Нинић: Ваша порука будућим студентима Пољопривредног факултета у Бања Луци?
Декан: Драги будући студенти Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци, желим вам срдачну добродошлицу у свијет пољопривреде! Пољопривреда је основа нашег свакодневног живота, а кроз студирање пољопривреде имате прилику да допринесете одрживости, продуктивности и иновацијама у пољопривредној производњи. Наш Факултет нуди вам квалитетно образовање, стручно особље, модерну опрему и могућност сарадње са водећим европским научно-истраживачким центрима. Студирање на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци није само академско образовање, већ и прилика за лични и професионални развој. Упознаћете нове људе, стицати нова знања и вјештине, те се припремити за изазове и могућности које вам будућност доноси.
Уколико сте заинтересовани за пољопривреду, иновације, заштиту животне средине, истраживање или предузетништво, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци је право мјесто за вас. Радујемо се што ћемо вас видјети на нашем Факултету и што ћемо заједно градити будућност не само пољопривреде већ и наше земље и друштва у цјелини!
Интервју водио Петар Нинић
