Историјат

          Оснивању Пољопривредног факултета претходио је развој више научних и образовних институција из области пољопривреде. Прво, одлуком Владе НР Босне и Херцеговине (1947) у Бањој Луци формиран је Пољопривредни завод, који је 1996. прерастао у Пољопривредни институт Републике Српске. Затим, Виша пољопривредна школа основана је посебним законом1960), а почела је са радом 1961. године. Престала је са радом школске 1972/1973. године

          На сједници Научно-наставног вијећа Универзитета у Бањој Луци која је одржана 27. фебруара 1992. усвојен је Елаборат о оснивању Пољопривредног факултета и заједно са Одлуком о утврђивању приједлога Елабората о друштвено-економској оправданости оснивања Пољопривредног факултета упућен Скупштини СР Босне и Херцеговине на усвајање. Затим, процедура о оснивању је обновљена на основу Устава и Уставног закона за спровођење Устава Српске Републике Босне и Херцеговине. Августа 1992. именована је Комисија матичара и донесена одлука о оснивању, а за послове декана именован је проф. др Петар Дурман. Пољопривредни факултет је почео са радом 10. октобра 1992. године у згради бивше Више пољопривредне школе

          Иницијатива за формирање Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци званично је одобрена на Научно – наставном вијећу Универзитета у Бањалуци и покренута 1991 конституисањем Организационог одбора. На сједници Научно – наставног вијећа Универзитета која је одржана 27. 02. 1992, усвојен је Елаборат о оснивању Пољопривредног факултета и заједно са Одлуком о утврђивању приједлога Елабората о друштвено-економској оправданости оснивања Пољопривредног факултета у Бањалуци, прослијеђен Скупштини СРБиХ на усвајање. Процедура о оснивању је обновљена на основу Устава и Уставног закона за провођење Устава Српске Републике Босне и Херцеговине. У августу 1992 именована је Комисија матичара Пољопривредног факултета у Бањалуци и донесена одлука о оснивању Факултета којом је за послове декана именован проф. др Петар Дурман.

          Факултет је почео са радом 10. 10. 1992. године у згради бивше Више пољопривредне школе у Бањалуци. Од оснивања до 1999 на Факултету је извођена настава на Општем усмјерењу након чега су формирана три нова смијера: ратарски, воћарско-виноградарски и сточарски. Након шест година формирана су три студијска програма: Анимална производња, Биљна производња и Аграрна економија и рурални развој. Од школске 2006/2007 факултет организује наставу према принципима Болоњског процеса са три Студијска програма и шест усмјерења. На Факултету се изводе магистарске студије, други циклус студија – мастер и докторске студије – трећи циклус студија. Факутет је кадровски и инфраструктурно потпуно оспособљен и самосталан у извођену научног и наставног процеса. 

Број уписаних студената, промовисаних дипломираних инежењера, магистара (мастера) и доктора наука од оснивања Пољопривредног факултета 1992.  до 2023. године

0

Уписаних студената

0

Дипломираних инжењера

0

Магистара и мастера

0

Доктора наука (44), III циклус 3

Previous
Next

Мисија

          Од оснивања до данас, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањалуци је посвећен својој основној мисији: успоставити највише академске стандарде и обезбиједти стицање знања и вјештина у складу са потребама друштва и пројектованим друштвеним развојем; односно да наставним садржајима и примјеном савремених метода образовања повезаним са научно-истраживачким процесом, образује младе и квалитетне стручњаке у области пољопривредне струке и науке који ће бити оспособљени да својим знањем и радом помажу развој пољопривреде као стратешке гране Републике Српске и БиХ, у складу са савременим европским трендовима одрживог развоја.Да би остварио своју мисију, Факултет се трајно опредјељује да тежи унапријеђењу квалитета високог образовања кроз научно-истраживачки рад, технолошки развој и развој иновативног приступа, те укључивање у јединствен Европски простор високог образовања и Европски истраживачки простор.Образовањем академских и стручних кадрова Факултет ће да пружи допринос:

  1. развоју пољопривреде и прехрамбене индустрије;
  2. руралном развоју Републике Српске и БиХ;
  3. одрживом привредном и регионалном развоју.

Визија

          Основна визија Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци је успостављање модерног система високог образовања, компатибилног са одговарајућим факултетима у земљама региона и чланицама ЕУ, у коме је истраживачки приступ основ стицања нових спознаја. Пољопривредни факултет, са својих шест института је главни носилац научно-истраживачког рада и технолошког развоја у области пољопривредних наука у Републици Српској. Као најзначајнија установа високог образовања у области пољопривреде и производње хране, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањалуци има водећу улогу у развоју образовања и науке у Републици Српској и БиХ.Визија Пољопривредног факултета је савремена, образовна, високошколска институција, призната по образовним, научно-истраживачким и стручним достигнућима у области пољопривреде и производње хране. Ова установа ће оспособити младе стручњаке, дипломиране инжењере пољопривреде различитих профила који ће унапређивати пољопривреду Републике Српске и БиХ и равноправно прихватати конкуренцију и изазове из региона и ширег европског простора.
           Ово укључује елементе континуираног одрживог побољшања образовања, научно-истраживачког и стручног рада на свим нивоима. Константно се омогућује побољшање предавачких способности наставника и сарадника и постепено и одрживо побољшање стручности и вјештина студената. За то је неопходна мобилност студената и наставника, како би се они учинили способним за равноправно учествовање у европском простору образовања и истраживања, што је и дугорочна визија Факултета.
          Визија Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци је и достизање највиших нивоа изврсности и партнерства са привредним организацијама у Републици Српској, БиХ и региону, усвајајући позитивне трендове иновативног приступа образовању и истраживању.

      Пољопривредни факултет Универзитета у Бањалуци је оријентисан ка модерним студијским програмима сва три циклуса академских студија, што ствара услове за раст и развој факултета, појединаца и друштва уопште. Равноправно учешће у међународним научним пројектима и обимна примјена добијених резултата у пракси ствара додатну вриједност и стручност свих учесника у процесу образовања, а све у циљу остваривања постављене визије.

Аграрна економија и рурални развој (II циклус)

Наставни процес на другом циклусу студија у оквиру студијског програма Аграрна економија и рурални развој (Мастер студиј) одвија се на два усмјерења и то: Агробизнис и Рурални развој I, који студентима омогућава стицање практичних и теоретских знања из већег броја пољопривредних, економских и друштвених наука. На мастер студију студенти се образују за стручни и научни рад у области економике пољопривреде и руралног развоја. Трајање мастер студија је двије године односно четири семстра. Настсвни план се састоји од 15 предмета, стручног пројекат и завршног (мастер) рада. Завршни рад се вреднује са 20 ECTS бодова, чиме студент остварује 120 ECTS.

Као резулата партиципације, наставног кадра студијског програма Аграна економија и рурални развој, у TEMPUS пројекту под називом „Успостављање савјетодавне мреже за рурални развој у земљама западног Балкана“ успостављен је и организован једногодишњи мастер студија (60 ECTS) из руралног развоја (Рурални развој II). Настава на овом усмјерењу мастер студија се изводи по идентичном плану и програму на универзитетима у Бањој Луци, Новом Саду, Тетову и Тирани, а под менторством универзитета у Редингу, Вахенингену, Ослу и Прагу. Завршетком II циклуса академских студија (мастер студиј) на усмјерењу Агробизнис студент стиче звање мастер агробизниса- 300 ECTS, а по окончању усмјерења Рурални развој I или II додјељује му се звање мастер руралног развоја – 300 ECTS.

 

Анималне науке

Студијски програм Анимална производња са студијама другог циклуса на Пољопривредном факултету Универзитета у Бања Луци је основан 2006. године. Разлог оснивања студијског програма другог циклуса Анимална производња јесте стицање специјалистичких знања у појединим ужим научним областима за којима постоји суштинска друштвена потреба.На студијском програму Анимална производња студије су дефинисане по систему 3+2+3. Други циклус студија се одвија у оквиру два усмјерења и то:
Безбједност хране анималног поријекла у ланцу пољопривредне производње и Сточарство.
Настава на другом циклусу студија траје двије године, односно четири семестра. Оптерећење по семестру је 30 ECTS бодова, односно 60 ECTS бодова за академску годину, тако да студент током студирања на другом циклусу студија оствари укупно 120 ECTS бодова, што са првим циклусом чини укупно 300 ECTS. Наставни план чине обавезни и изборни наставни предмети, стручни пројекат и магистарски (завшни рад).
Академски називи који се стичу по завршетку другог циклуса академских студија на усмјерењима Анимална производња су: мастер анималне производња и мастер сточарства. Одбраном мастер рада студенти стичу право да се запосле у звању руководиоца анималне производње на фармама мањег или већег капацитета свих животињских врста у приватном и државном сектору, или стечено знање могу примјенити и у научним, стручним и државним институцијама, којима је примарно, односно секундарно истраживање анимална производња.