Научно-наставно вијеће

Наставно-научно вијеће представља највиши орган Факултета који упућује приједлоге Сенату и доноси одлуке од значаја за рад факултета. Наставно-научно вијеће чине сви наставници и сарадници запослени са пуним радним временом на Универзитету и оно броји 51 члана. У раду Вијећа учествује и 11 представника студената.

Редовни професори

1. Проф. др Златан Ковачевић
2. Проф. др Илија Комљеновић
3. Проф. др Жељко Вашко
4. Проф. др Михајло Марковић
5. Проф. др Гордана Ђурић
6. Проф. др Александар Остојић
7. Проф. др Божо Важић
8.Проф. др Бранка Максимовић
9.Проф. др Стоја Јотановић
10.Проф. др Вида Тодоровић
11.Проф. др Душка Делић
12.Проф. др Миљан Цветковић
13.Проф. др Небојша Савић
14.Проф. др Данијела Кондић
15.Проф. др Љиљана Дринић
16.Проф. др Борис Пашалић
17.Проф. др Синиша Митрић
18.Проф. др Гордана Роквић
19.Проф. др Ђорђе Савић

Ванредни професори

20. Проф. др Љубомир Радош
21. Проф. др Татјана Јовановић Цветковић
22. Проф. др Свјетлана Зељковић
23. Проф. др Весна Мрдаљ
24. Проф. др Војо Радић
25. Проф. др Биљана Рогић
26. Проф. др Зоран Маличевић
27. Проф. др Тамара Стојановић
28. Проф. др Дијана Михајловић
29. Проф. др Горан Мирјанић
30. Проф. др Бранислав Њежић
31.Проф. др Борут Босанчић

Виши асистенти

35. Мр Јелена Давидовић Гидас
36. Тања Крмпот, ма
37. Милан Шипка, ма
38. Немања Јалић, ма
39. Николина Ђекић, ма
40. Др Борислав Петковић

Доценти

32. Доц. др Биљана Келечевић
33. Доц. др Маринко Векић
34. Доц. др Марија Јовичић

Студенти

41. Кусаловић Ђорђе
42. Илић Дејан
43. Комленић Ђорђе
44. Врачар Лука
45. Балабан Дуња
46. Бановић Горан
47. Вукоје Маријана
48. Милашиновић Марио
49.Џомбета Свјетлана
50.Ђерић Аријана
51. Гргић Анастација

0

Редовних професора

0

Ванредних професора

0

Доцената

0

Виших асистената

0

Студената

Структура вијећа

Члан 60. Закона о високом образовању Републике Српске (од 10. јула 2020. године)

  • Стручни орган факултета, односно умјетничке академије је научно-наставно вијеће, односно умјетничко-научно-наставно вијеће (у даљем тексту: вијеће).
  • Вијеће чине наставници, сарадници и представници студената у складу са статутом универзитета.
  • Један наставник или сарадник може бити члан вијећа само једне чланице универзитета, под условом да је запослен са пуним радним временом на тој високошколској установи.
  • Члан вијећа може бити и наставник у научно-наставном звању и сарадник у сарадничком звању из клиничких грана медицине и стоматологије, који је у допунском раду на универзитету, а има закључен уговор о раду са пуним радним временом са здравственом установом која је наставна база универзитета.
  • Чланови вијећа који су представници студената би-рају се непосредним изборима на чланици универзитета из реда редовних студената.
  • У саставу чланице универзитета мора бити најмање 15% чланова из реда редовних студената.

Аграрна економија и рурални развој (II циклус)

Наставни процес на другом циклусу студија у оквиру студијског програма Аграрна економија и рурални развој (Мастер студиј) одвија се на два усмјерења и то: Агробизнис и Рурални развој I, који студентима омогућава стицање практичних и теоретских знања из већег броја пољопривредних, економских и друштвених наука. На мастер студију студенти се образују за стручни и научни рад у области економике пољопривреде и руралног развоја. Трајање мастер студија је двије године односно четири семстра. Настсвни план се састоји од 15 предмета, стручног пројекат и завршног (мастер) рада. Завршни рад се вреднује са 20 ECTS бодова, чиме студент остварује 120 ECTS.

Као резулата партиципације, наставног кадра студијског програма Аграна економија и рурални развој, у TEMPUS пројекту под називом “Успостављање савјетодавне мреже за рурални развој у земљама западног Балкана” успостављен је и организован једногодишњи мастер студија (60 ECTS) из руралног развоја (Рурални развој II). Настава на овом усмјерењу мастер студија се изводи по идентичном плану и програму на универзитетима у Бањој Луци, Новом Саду, Тетову и Тирани, а под менторством универзитета у Редингу, Вахенингену, Ослу и Прагу. Завршетком II циклуса академских студија (мастер студиј) на усмјерењу Агробизнис студент стиче звање мастер агробизниса- 300 ECTS, а по окончању усмјерења Рурални развој I или II додјељује му се звање мастер руралног развоја – 300 ECTS.

 

Анималне науке

Студијски програм Анимална производња са студијама другог циклуса на Пољопривредном факултету Универзитета у Бања Луци је основан 2006. године. Разлог оснивања студијског програма другог циклуса Анимална производња јесте стицање специјалистичких знања у појединим ужим научним областима за којима постоји суштинска друштвена потреба.На студијском програму Анимална производња студије су дефинисане по систему 3+2+3. Други циклус студија се одвија у оквиру два усмјерења и то:
Безбједност хране анималног поријекла у ланцу пољопривредне производње и Сточарство.
Настава на другом циклусу студија траје двије године, односно четири семестра. Оптерећење по семестру је 30 ECTS бодова, односно 60 ECTS бодова за академску годину, тако да студент током студирања на другом циклусу студија оствари укупно 120 ECTS бодова, што са првим циклусом чини укупно 300 ECTS. Наставни план чине обавезни и изборни наставни предмети, стручни пројекат и магистарски (завшни рад).
Академски називи који се стичу по завршетку другог циклуса академских студија на усмјерењима Анимална производња су: мастер анималне производња и мастер сточарства. Одбраном мастер рада студенти стичу право да се запосле у звању руководиоца анималне производње на фармама мањег или већег капацитета свих животињских врста у приватном и државном сектору, или стечено знање могу примјенити и у научним, стручним и државним институцијама, којима је примарно, односно секундарно истраживање анимална производња.