Савез студената

Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци је своја врата првој генерацији студената отворио школске 1992/93. године. Због ратног окружења и учешћа око 50% ове генерације (мушки дио генерације) у Одбрамбено-отаџбинском рату, као активних припадника Војске Републике Српске, нису постојали услови за озбиљније организовање студената. Друга генерација Пољопривредног факултета уписана је школске 1993/94. године, чиме су створени услови и јавила се потреба организовања студената унутар Факултета. У фебруару 1994. године група студената ступа у контакт са предсједником Савеза студената Универзитета Стевом Перишићем и тада се покреће званична иницијатива о стварању Савеза студената Пољопривредног факултета. Оснивачка Скупштина одржана је 09. маја 1994. године, на којој је изабрано руководство и утврђени циљеви и задаци. За првог предсједника Савеза студената Пољопривредног факултета изабран је Синиша Митрић, за потпредсједника Милена Петровић, а за секретара Дубравка Бановић.Због тешких услова и финансијских проблема који су због ратног окружења тада владали у Републици Српској Савез студената није регистрован у суду, већ се преко Савеза студената Универзитета, чији је Статут прихватио, организује и почиње са радом.

 Прве активности Савеза студената везане су за одлазак на Пољопривредни сајам у Новом Саду у мају 1994. године. Веома тежак моменат у раду Савеза студената Пољопривредног факултета, а тако и професора Универзитета у Бањој Луци, представља мобилизација студената и професора која је проведена од 04.11.1994. до 15.01.1995. године. Савез студената тада замрзава свој рад, а сви војно способни студенти одлазе у јединице Војске Републике Српске. Већина студената, као припадници елитне Студентске оригаде, учествује у борбама на ратишту, гдје је, нажалост, 6 наших колега изгубило живот: Горан Васић. Триво Гуњевић, Милан Дринић, Горан Писарић, Драган Пухало и Александар Топић. Савез студената, након демобилизације, поново активира свој рад и у априлу 1996. године студенти Пољопривредног факултета учествују на првим Универзитетским спортским играма Републике Српске, на којим су остварени запажени резултати. Студенти Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци 1996. године, по први пут, учествују на АГРОНОМИЈАДИ“, манифестацији спортско-научног и забавног карактера, која је одржана у Тивту.Након формирања Студентског парламента, конституисани су Сенат и Управни одбор и у априлу 2008. године створени су услови за деблокаду Универзитета насталу у претходном периоду, а Савез студената Пољопривредног факултета је у томе одиграо врло значајну улогу. У складу са  Законом о високом образовању, којим је дефинисано учешће 20% студената у раду Научно-наставног вијећа Пољопривредног факултета, у овом периоду је Савез студената именовао представнике студената, што је омогућило повољнији положај и ефикасније заступање интереса студената. Такође, треба напоменути да је у јесен 2007. године Савез студената Пољопривредног факултета по први пут добио своје просторије, што је свакако олакшало будуће активности.

У новембру 2007. године на чело Савеза студената Пољопривредног факултета долазе, као предсједник, Милан Малинић, а потпредсједник Даворин Милекић. Овај период су обиљежила врло динамична дешавања у студентском организовању, с обзиром да је Законом о високом образовању из 2007. године дефинисано организовање студената, а овај процес је на неко вријеме био блокиран од стране СОБЛ-а и појединих студентских представника. Савез студената је у том периоду, са новим руководством, направио искорак и заједно са студентским организацијама Медицинског, Економског и Филозофског факултета (садашњи Филозофски, Филолошки и Факултет политичких наука) формирао Координациони одбор студентских организација (КОСТ), који је био претходница Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци. У складу са Законом о високом образовању, којим је дефинисано учешће 20% студената у раду Научно-наставног вијећа Пољопривредног факултета. У складу са Законом о високом образовању, којим је дефинисано учешће 20% студената у раду Научно-наставног вијећа Пољопривредног факултета.

у овом периоду је Савез студената именовао представнике студената, што је омогућило повољнији положај и ефикасније заступање интереса студената. Такође, треба напоменути да је у јесен 2007. године Савез студената Пољопривредног факултета по први пут добио своје просторије, што је свакако олакшало будуће активности. У октобру 2008. године на мјесто потпредсједника, умјесто Даворина Милекића, долази Душко Бодиловић, а предсједник остаје Милан Малинић.

У децембру 2008. године Савез студената је на састанку студентских организација пољопривредних и шумарских факултета из Србије, Црне Горе, Македоније и Републике Српске, одржаном у Бањој Луци, добио организацију Агрономијаде“, која је одржана на Јахорини у мају 2009. године и проглашена за најбоље организовану Агрономијаду у посљедњих 5 година, што је представљало посебно признање Савезу студената и организационом одбору.

На сједници Скупштине Савеза студената, одржане 12. маја 2010. године на мјесто предсједника Савеза студената изабран је Урош Вукоман, а потпредсједника Бранислав Зорић. Актуелно руководство Савеза студената Пољопривредног факултета је изабрано на сједници Скупштине 21. новембра 2011. године и оличено је у предсједнику Урошу Вукоману и потпредсједнику Александру Војиновићу.

У октобру 2012. године на мјесто предсједника ССПФБЛ-а бира се Бранислав Зорић са потпредсједницима Сњежаном Кантар и Иваном Кецман, који у току следеће године заједно са доц. др Миљаном Цветковићем оснивају Центар за научно истраживачки рад студената Пољопривредног факултета. На мјесто координатора једногласно је изабран студент Немања Мишић.

У априлу 2015. године на изборима за мјесто предсједника изабран је Игор Мацановић, а за потпредсједнике Јована Мастиловић и Стефан Кузмановић. Те године долази до потпуне реконструкције Савеза студената Пољопривредног факултета у Бањој Луци, која је праћена измјенама и допунама Статута организације, преокрета у студентској политици, чији је резултат био активно учешће у органима управљања Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци, јединог легалног студентског представничког тијела по Закону о високом образовању (Службени гласник Републике Српске бр. 73/10, 104/11, 84/12/ 108/13), те органима Управљања Уније Студената Републике Српске, као кровне организације два Јавна универзитета Републике Српске, те самим дјеловањем у тој сфери су допринијели развоју високог образовања како на Универзитету, тако и на нашем матичном факултету.

Делегирани кандидати ССПФ-а на изборима за настанно научно вијеће Пољопривредног факултета (у даљем тексту ННВ) су подржавани од стране студената, што говори о приступу истих који се боре за права и интересе студената овог факултета. Тренутно у раду HHB-а учествује 11 студената који активно дјелују у доношењу одлука које су од високог значаја за напредак Пољопривредног факултета.Након вишегодишње иницијативе у којој је посебно активно учешће имао Савез студената, у академској 2017/18. основан је Експериментално – едукативни центар за развој аграрног сектора Републике Српске. Оснивање центра представља до тада најамбициознији пројекат на коме је Савез до тада радио. Центар представља велики развојни потенцијал који ће будућим студентима бити од вишеструке користи. У току исте академске године дошло је до нових избора. За предсједника савеза изабран је Стефан Кузмановић, а за потпредсједнике Бранка Настић и Никола Цвјетковић. Дана 25.03.2019. године одржана је Оснивачка Скупштина Организације студената Пољопривредног факултета (ОСПФ-а).

 За предсједника ОСПФ-а изабран је Никола Буловић, за потпредсједнике изабрани су: Немања Јалић и Илија Романић, за генералног секретара изабрана је Наташа Томић.

Организација студената Пољопривредног факулета је основана на идеју неколико студената како би побољшали и унаприједили дотадашњи рад ССПФ-а и подигли на виши ниво статус студената Пољопривредног факулета Универзитета у Бањој Луци. Посебан значај ОСПФ-а огледа се многобројним хуманитарним акцијама као што су:

  • Помоћ социјално угроженим породицама
  • Прикупљање средстава у разне здравствене сврхе
  • Уплата средстава за упис социјално угрожених бруцоша.

Сви традиционални пројекти који се одржавају сваке године су настављени и у овом мандатном периоду. Организована је и Агрономијада 2019 која је одржана у Будви. Ова Агрономијада представља једну од најуспјешнијих када је у питања наш Пољопривредни факултет. У Будву је отпутовао рекордан број учесника, освојено је прво мјесто у генералном пласману, а Пољопривредни факултет из Бања Луке изабран је за наредног домаћина Агрономијаде у конкуренцији 22 факултета. Агрономијада 2019 је последња на којој је учествовао Савез студената, а сав изборни легитимитет је прешао на Организацију студената Пољопривредног факултета, која ће дјеловати у наредном периоду.

Аграрна економија и рурални развој (II циклус)

Наставни процес на другом циклусу студија у оквиру студијског програма Аграрна економија и рурални развој (Мастер студиј) одвија се на два усмјерења и то: Агробизнис и Рурални развој I, који студентима омогућава стицање практичних и теоретских знања из већег броја пољопривредних, економских и друштвених наука. На мастер студију студенти се образују за стручни и научни рад у области економике пољопривреде и руралног развоја. Трајање мастер студија је двије године односно четири семстра. Настсвни план се састоји од 15 предмета, стручног пројекат и завршног (мастер) рада. Завршни рад се вреднује са 20 ECTS бодова, чиме студент остварује 120 ECTS.

Као резулата партиципације, наставног кадра студијског програма Аграна економија и рурални развој, у TEMPUS пројекту под називом „Успостављање савјетодавне мреже за рурални развој у земљама западног Балкана“ успостављен је и организован једногодишњи мастер студија (60 ECTS) из руралног развоја (Рурални развој II). Настава на овом усмјерењу мастер студија се изводи по идентичном плану и програму на универзитетима у Бањој Луци, Новом Саду, Тетову и Тирани, а под менторством универзитета у Редингу, Вахенингену, Ослу и Прагу. Завршетком II циклуса академских студија (мастер студиј) на усмјерењу Агробизнис студент стиче звање мастер агробизниса- 300 ECTS, а по окончању усмјерења Рурални развој I или II додјељује му се звање мастер руралног развоја – 300 ECTS.

 

Анималне науке

Студијски програм Анимална производња са студијама другог циклуса на Пољопривредном факултету Универзитета у Бања Луци је основан 2006. године. Разлог оснивања студијског програма другог циклуса Анимална производња јесте стицање специјалистичких знања у појединим ужим научним областима за којима постоји суштинска друштвена потреба.На студијском програму Анимална производња студије су дефинисане по систему 3+2+3. Други циклус студија се одвија у оквиру два усмјерења и то:
Безбједност хране анималног поријекла у ланцу пољопривредне производње и Сточарство.
Настава на другом циклусу студија траје двије године, односно четири семестра. Оптерећење по семестру је 30 ECTS бодова, односно 60 ECTS бодова за академску годину, тако да студент током студирања на другом циклусу студија оствари укупно 120 ECTS бодова, што са првим циклусом чини укупно 300 ECTS. Наставни план чине обавезни и изборни наставни предмети, стручни пројекат и магистарски (завшни рад).
Академски називи који се стичу по завршетку другог циклуса академских студија на усмјерењима Анимална производња су: мастер анималне производња и мастер сточарства. Одбраном мастер рада студенти стичу право да се запосле у звању руководиоца анималне производње на фармама мањег или већег капацитета свих животињских врста у приватном и државном сектору, или стечено знање могу примјенити и у научним, стручним и државним институцијама, којима је примарно, односно секундарно истраживање анимална производња.