Булевар војводе Петра Бојовића 1А Бања Лука Република Српска

+387 51 330 901

Факс: +387 51 312 580

Е-ПОШТА / еЗапослени

Logo

Аутор блога

Генетски модификоване биљке – „Нужно“ „зло“??

Prijedlog 1

Прије непуних 30 година први генетски модификован организам је из лабораторије „пуштен“ у околину. Радило се о соју бактерије П. Сyрингае којом је третиран засад јагоде у Калифорнији. Првог дана након третирања засад су уништили „активисти“ у покушају да ову (био)технологију спријече у зачетку. Ипак, оглед је настављен већ наредног дана и уз мјере обезбјеђења изведен до краја.

У протеклих 20 година површине под ГМ усјевима су се повећале 100 пута, са око 1,7 милиона хектара 1996. године, до готово 200 милиона хектара колико је посађено ове године, што чини око 10% укупног обрадивог земљишта на планети. Како је тренд раста са истим или сличним интензитетом за очекивати и у наредном времену, да ли уопште вриједи расправљати о напуштању ГМ технологије или је она неизбјежна будућност у свијету у којем број становника и моћ корпорација непрестано расту, а обрадиве површине се смањују?

Унутар научне заједнице углавном влада консензус да храна добијена од ГМ усјева према свим досадашњим истраживањима није штетна по човјека или да за то још увијек не постоји довољно адекватних доказа, али је присутан и став да свака ГМ биљка мора бити темељно тестирана прије интродукције. Са друге стране различите невладине организације које су против генетског модификовања истичу блиске везе научника и корпорација које се овим послом баве, те наводе бројна „независна“ истраживања која потврђују опасност овакве хране по човјека. Тако је штетност ГМ биљака по људско здравље још увијек изузетно контроверзна тема у широј јавности те је изродила и бројне теорије завјере.

Prijedlog 2Биљке се генетски модификују са циљем уношења нових (пожељних) особина које дате биљке нису прирородно посједовале. Ово укључује продужење вијека складиштења, отпорност на неповољне абиотичке факторе, отпорност на болести и штетнике. Ипак, највећи број ГМ биљака које „стигну до њиве“ се искључиво модификује ради отпорности на хербициде, а остале модификације за сада најчешће остају на нивоу експеримента. Стога се поставља питање загађења животне средине хербицидима приликом потенцијално неограниченог третирања засада биљака потпуно резистентних на њихову употребу.

До данас, преко 95% од горе поменутих површина под ГМ усјевима првенствено су заузимали кукуруз, соја, шећерна репа и памук. Поред тога, опсежне генетске модификације су већ извршене на разним воћкама, житарицама, травама, као и цвијећу и украсном дрвећу, што је и даље само почетак. Зато се поставља посљедње, а вјероватно и најважније питање: Шта ће се десити када таквим биљкама буде „дозвољена“ могућност спонтане оплодње са биљкама које су се милионима година развијале природном селекцијом, и у којем ће смјеру то одвести Земљу, а са њом и Човјечанство??




Коментари