Булевар војводе Петра Бојовића 1А Бања Лука Република Српска

+387 51 330 901

Факс: +387 51 312 580

Е-ПОШТА / еЗапослени

Logo

На Универзитету у Бањој Луци први пут је одбрањена докторска дисертација која је и написана и одбрањена на енглеском језику

  Докторска дисертација кандидата мр Бранимира Њежића под насловом  „Контрола осица шљиве (Hoplocampa flava L. и Hoplocampa minuta Christ.) ентомопатогеним нематодама“ (Control of Plum Sawflies (Hoplocampa flava L. and Hoplocampa minuta Christ.) by entomopathogenic nematodes) одбрањена је на Пољопривредном факултету дана 14.11.2017. године пред комисијом у сљедећем саставу:

Сажетак рада на српском језику:

Oсице шљиве Hoplocampa flava L. и Hoplocampa minuta Christ су најзначајније штеочине шљиве. Мјере сузбијања које су тренутно доступне произвођачима су искључиво засноване на примјени синтетисаних инсектицида у вријеме отпадања латица. Стога је циљ ове дисертације био да се оцијени потенцијал ентомопатогених нематода (ЕПН) као биолошких агенаса у сузбијању ових штеточина.

Узорковање с циљем утврђивања просисутва ЕПН у Босни и Херцеговини по први пут је рађено кроз ову дисертацију. Узет је укупно 221 узорак, који је испитан на присуство ЕПН. Осам узорака који су били позитивни дали су укупно 12 изолата. Молекуларна идентификација је потврдила присуство четири врсте ЕПН  Steinernema feltiae, S. kraussei, S. carpocapsae и Heterorhabditis bacteriophora.

Осјетивост различитиг стадијума ларви осица шљиве на комерцијалне препарате врста S. feltiae, S. carpocapsae and H. bacteriophora је испитана у лабораторијским условима. Једино су биле осјетљиве (90—100%) ларве које су напустиле оштећени плод, а прије прављења кокона. Нематоде нису имале фекеат нa ларве унутар кокона. Ови резултати су потврђени у пољским условима. Ефикасност ЕПН у сузбијању имага осица шљиве испитана је у пољским огледима у тунелима прекривеним мрежама и на отвореном пољу. У тунелима, ЕПН су показале ефикасност до 100%, док је на отвореном пољу та ефикасноист била нижа, што се може објаснити да је у овим огледима кориштено значајно мање воде за апликацију нематода.

Да би се утврдило оптимално вријеме апликације ЕПН за сузбијање имага осица шљиве, развијен је модел почетка излијетања имага заснован на температури за услове сјеверне Босне и Херцеговине.

У закључку се може рећи да је ово истраживање показало да ЕПН имају потенцијал за сузбијање осица шљиве, али се за ефикасну примјену мора водити рачуна о прецизном времену апликације и количини воде са којом се нематоде аплицирају.

Слика 1. Предсједник Комисије проф. др Гордана Ђурић саопштава да је кандидат успјешно одбрани дисертацију.

Слика 2. Кандидат са ментором проф. др Ралф-Удом Елерсом предсједником Европског удружења нематолога